Gledao sam dobrim delom skupštinsku raspravu o rebalansu budžeta.

Pre neki dan, premijer je zamolio građane za godinu i po ili dve strpljenja i nakog toga će se pokazati svi pozitivni rezultati aktuelnih reformi.

Stvarnost nam je takva da bi joj svaki bioskopski repertoar pozavideo, svi žanrovi su tu.

Medijska organizacija za jugoistočnu Evropu (South East Media Organization) obratila se javnosti preko svog generalnog sekretara Olivera Vujovića povodom afere o prestanku emitovanja "Utiska nedelje" na B92.

Danas je politička matrica "trošili smo godinama više nego što smo proizvodili", još kada se doda da se malo više kralo i "kraduckalo", pride nepotistički i stranački zapošljavalo, ne može ni biti ništa drugo, nego "juriš sa penzionerima ne čelo kolone u bolje sutra".

Kao nacija smo neobrazovani i živimo u totalitarnim režimima duže od ljudskog veka.

Zbirka mojih tekstova bi mogla da posluži kao moja doktorska disertacija, imam ih za tri doktorata i to počasna.

Čim uključim TV i prelistam novine podsetim se da ne živim u državi nego u raspadu sistema.

Imao sam u planu da pošaljem jedan drugi tekst u kojem bi kao pametnjaković objasnio nešto vezano za male tajne velikih majstora pisanja, ali sam u utorak saznao da će se 9. maja u Studiju M dogoditi veče posvećeno Milošu Jovanoviću - Hammeru.

Da, da, taj prag je mnogima drag, ali ostaje rđav trag na njemu. O čemu se radi?

Nakon ubedljive pobede na poslednjim predsedničkim i parlamentarnim izborima, među pobednicima je zavladala panika.

Kada bi se svim ljudima ovoga sveta postavilo pitanje šta najviše ne vole, odgovor bi, verovatno, u većini slučajeva bio ili laž, ili neiskrenost.

Što se rešenja tiče, sve i da Bog razgrne oblake iznad nas, verovatno bi se zagledao u jednu tačku, zamislio duboko i nakon par minuta bi izrekao molbu, da mu se ne molimo više i da sačekamo par decenija da razmisli dobro šta će sa nama.

Nisam siguran da će moja generacija doživeti da Srbija bude zemlja u kojoj će srednji sloj moći da se pohvali zavidnim standardom života.

Koliko je peščanih zrna, iz koliko miliona života iscurelo u ovoj državi, zbog kojekakvih besmislenih sadržaja, za koje je neophodno imati samo razvijen palac, kako bi se klikom na dugme daljinskog upravljača, momentalno, s gluposti prešlo na glupost?

Probudiš se u komfornom ambijentu, odradiš fiziološke rutine, odabereš odelo, vežeš mašnu, srkneš možda kaficu, čalbrcneš nešto i uđeš u službeni auto visoke klase.

Verovatno je F. Farnsvort bio za svoje drugare ludak kada im je pričao da snop elektrona može skenirati slike i prenositi ih na udaljene ekrane.

Država je vrhunski proizvod društva i da bi se stvorila u punom smislu te reči, društvo mora iznedriti svest o egzistencijalnom značaju uspostavljanja pravila igre koja se poštuju, jer lanac istine je neumoljiv.

Teško je u Srbiji sresti zadovoljnog čoveka, a da to nije neko sveže zaljubljen, neka hijena iz vrha sistema, neka starleta, ili neki pomahnitali estradni primerak.

Tog ponedeljka sam rutinski uleteo u prolaznost.